Посетите Суботицу Дубра управа
Управа за капитална улагања АП Војводине
LAP za mlade
Program razvoja sporta Grada Subotice
Mreža za razvoj Subotice
Centar znanja o međuopštinskoj saradnji
ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊ E ПОЛОЖАЈА РОМА
ROMACTED
Colourful Cooperation
OPTI-BIKE
ART NOUVEAU
IPA CBC CRO-SRB
Суботица од А до Ш

Р

Рајхлова палата, данас зграда суботичке галерије „Ликовни сусрет“, једно је од најраскошнијих здања суботичке сецесије. Име је добила по свом власнику и пројектанту Ференцу Рајхлу. Овај суботички архитекта будимпештанске школе зграду је подигао 1904. као породичну кућу, мада ни он ни његова породица нису дуго живели у њој. Због банкрота је већ 1908. био принуђен да је напусти, а његова палата је потом заједно с намештајем и свим уметничким предметима продата на лицитацији.
Рајхлова палата се сматра правим ремек-делом архитектуре с краја 19. и почетка 20. века, на којој је Ференц Рајхл демонстрирао умеће и таленат врхунског архитекте. Најлепши декоративни елементи на фасади зграде израђени су од чувене жолнаи керамике, док је основа направљена од ружичастог мермера. У изради витража коришћено је венецијанско стакло.

Рогина бара је прастара мочвара на источној страни средњовековне Суботице, а касније војног шанца. Временом је почела да смета развоју града, па је Краљевска комора одлучила 1764. да је засади врбом. Касније, 1794. наређено је да се мочвара исуши, а земљиште прода за плацеве. Упркос свим напорима, вода се задржавала. Четрдесетих година 20. века у њој су се још купала деца а пловило се и чамцима. Градско веће је 1888. одлучило да наспе преостали део бара и засади парк, као и да подигне зграду Суда. Годину и по дана је довлачен песак и продавани плацеви на којима ће бити подигнути најлепши објекти Суботице – данашњи Корзо.

Радијалац је насеље смештено између центра града и Хале спортова. Средином насеља се протеже пешачка алеја дуга 800 м. Са обе стране шеталишта целом дужином пружају се саобраћајнице које воде до Хале спортова и рекреационог парка Дудова шума.

Рајић, Блашко (1878-1951.) је био бачки хрватски свештеник, књижевник и политичар. Рођен је у Суботици. По завршетку студија заредио се за свештеника 1902. године, најпре у хрватском селу у јужној Угарској, Душноку 1902, потом у Сантову 1904. Капеланство наставља у родној Суботици, у жупи св. Терезије, све до 1911, а потом је именован за жупника и водио је жупу св. Рока, у којој је остао до смрти 1951.
Аутор је молитвеника "Духовна мана".
У потоњој је остварио највећа дела у пасторалном, друштвеном и културном подручју.
Агилно се залагао за то да Бачка уђе у јединствену јужнословенску државу.
1919. је био члан буњевачког посланства које је отпутовало у Париз на мировну конференцију са страним дипломатама.
Водио је Буњевачко–шокачку странку, након тога Војвођанску пучку странку, а после се окренуо Стјепану Радићу, чији је ХСС силно подржавао.
За време Другог светског рата његова активност је прекинута. Свом редовном жупничком животу у Суботици се вратио 1943, где остаје до смрти 1951.
Утемељитељ је многих друштава: Католичко девојачко друштво, Радничко и ученичко крижарско братство, Просветно друштво "Католички круг", Добротворна заједница Буњеваца и Хрватска културна заједница, а заједно са Лајчом Будановићем утемељио је и Матицу суботичку.
Заслужан је што је Дужијанцу, дотад само хрватски народни обичај (који је настао на салашима), уобличио у црквену манифестацију. Захваљујући њему, одржало се и "прело".
Покренуо је "старе" "Суботичке новине" 1920. године. Писао је песме, приповетке и чланке. Њему у част се одржава манифестација Рајићеви дани.

КОНТАКТ ЦЕНТАР 024
Нацрт Локалног антикорупцијског плана Града Суботице
ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА
ЗАШТИТНИК ПАЦИЈЕНАТА
 Razvojni fond Vojvodine
Сервисне информације
Регистрација стамбених заједница
Установе културе
Образовне установе
Месне заједнице
Установе социјалне заштите и здрaвства
Спортски клубови
Informator
Наручивање докумената
Локална пореска администрација
Informator
Стратегија развоја